Ajla je posjetila Azurnu obalu i svojom pričom pokazala nam njezine doživljaje.

Napisala: Ajla Selimović – Srbija

Ponovo pakujem svoj dnevnik, želju da udahnem neistraženo parče tla i platnenu torbu koja još uvek miriše na Alzas. Upakovana stoji i želja za udisanjem svih novih mirisa. Ovog puta duša putuje. Ja samo nosim kofere.

Pojačaj pastel, pusti me da plešem

Nica je grad odlično povezan sa svim susednim mestima, te se gradskim prevozom lako možete prebaciti za manje od 5€ do mesta (u okolini) po izboru. Prilično iznenađujuće, s ozbzirom na to da na Azurnoj obali svi očekujemo #highprices.

Nekada se ovaj grad zvao Nikeja, što je kod Grka, koji su je osnovali, predstavlja simbol pobede.

Istorija glamura na Azurnoj obali vrlo je bogata i građena je mnogo godina. Od prvih Engleza sa kraja 18. veka, preko evropske aristokratije i bogatih američkih industrijalaca do slavnih pisaca, umetnika, festivala filma u Kanu i prestižnih sportskih dešavanja. 

Preovladavaju pastelne boje (posebno na okvirima prozora) i prijatni mirisi. Nica je broj jedan po srdačnosti i ljubaznosti ljudi. Plus – svi su dobro raspoloženi!

Englesko šetalište, koje prati ceo zaliv Nice, je bilo prvo na listi. Ulični zabavljači (kojih je u ovom delu bilo mnogo) često odvuku pažnju. Već nakon trećeg zaustavljana, počinje da me brine da ću izgubiti dosta vremena prateći njih.

-Polako, rekoh sebi. Nigde nećeš stići prije sebe.

Nica je domaćin karnevala, kako kažu, drugog najvećeg karnevala na svetu, nakon karnevela u Riu, te ako ste ljubitelj istog, najbolje vreme za posetu je od sredine februara do 4. marta.
Ja sam se odlučila za decembar i januar. Vreme je odlično (za nas). Franucuzi su, ipak, u jaknama. Ne znaju oni šta znači kada je hladno. Ja, ipak, dolazim iz grada koji ledi.

Nakon trga Masena i Garibaldi, na red dolazi naselje Eze. Fabrika parfema, koja se tamo nalazi, sada deluje kao dobar izbor.

Takođe preporučujem posetu i ovim lokacijama:
• Avenue Jean Medecin
• La Maison d’Adam et Eve
• Fort Mont – Alban

Danas, širom obale, odigravaju se mnogi prestižni dogadjaji i dešavanja koji podsećaju na istoriju ovdašnjeg viševekovnog glamura i predstavalju omiljeni povod za okupljanje bogatih i moćnih ljudi širom sveta.

Svuda se na Azuru dobro jede – to je činjenica! Mediteranska kuhinja je učinila svoje i upotpunila celokupni boravak.
Ako ste ljubitelj vina, Azurna obala je pravi izbor!

Pre polaska ka naselju Eze, odlučujem da sednem blizu obale i pastelnim bojama nahranim dušu.

Madmazel, are you okay? |

Ne računam da sam posetila neko mesto sve dok u njemu ne provedem dovoljno vremena da osetim kako diše dok spava grad i kako mu srce kuca dok se grad budi i svi užurbano negde žure, sudarajući se sa turistima koji vuku kofere.
I dalje sedim.
Zatvaram oči i otvaram dušu.
Kako korisno i dobro govore ljudi koji umeju da ćute, pomislih.

Ne treba nam mnogo da bi nam osmeh sijao. Nije to bilo ništa sto bi se kao materijalna vrednost moglo staviti u seharu, bio je to onaj ašk, dah i uzdah što ti samo jednom u životu dođe. Ovde na Azuru.

Kan – pobednik je sam

Tourist mode ON: Novi ljudi. Nove priče. Nove promašene ulice.
• neka putovanja prerastu u umetnost.

Šteta bi bilo posmatrati Kan samo kao centar u kome se okupljaju glumci i dodeljuje ,,Zlatna palma”. Nije baš bilo pogodno za kupanje ali miriše lepše od crvenog tepiha.

Kad ga dovoljno istražite i osvojite, za Kan možete reći da je grad sa dva lica – jednim otmenim, čuvenom promenadom Croisette, širokim bulevarom duž gradske plaže, sa svojim raskošnim hotelima, marinom za luksuzne jahte, Festivalskom palatom Palais des festivals – domom čuvenog kanskog festivala Festival de Cannes i drugim – starim gradom na brdu i kvartu Suke, koji najviše podseća na stari ribarski Kan, uskih kaldrmisanih ulica, cvetnih malih balkona pod kojima su mnogobrojni kafei i restorani.

Kan je grad za koji kažu da je sunčan 320 dana godišnje, a od Nice je udaljen 20-30 minuta vožnje. Kanski festival (koji je ovo mesto popularizovao) održava se u maju.
U parku u blizini palate gde dolaze poznati glumci, nalaze se pločice gde glumci ostavljaju otiske prstiju. Ne treba posebno napominjati da je Kan poznat i po ,,Festivalu jahti”, jer, svakako, luksuz im ne manjka.

Srpska ulica u Kanu (Rue des Serbes) je na listi prioriteta.  Ulica je dosta mala ali, svakako, vredi je videti. Tu je i prestonica francuskih parfema – Gras koja je  svetskim krugovima poznata kao mesto gde se rađaju jedinstveni mirisi.

Iz Kana se možete uputiti ka mestu Antib u kome se, između ostalog, nalazi nekoliko interesantnih muzeja –Muzej Istorije, Muzej lokalne kulture, Pikasov muzej… A gradić se nalazi između Nice i Kana.

Šteta je boraviti u Kanu a ne snimiti /svoj film/ ili bar pokušati. Stoga, uzmite telefon i napravite par snimaka. Za par godina će vam biti dragoceni. Nije da sam baš stručnjak za filmove i nije da su mi dodelili ,,Zlatnu palmu” za najbolje odigranu ulogu ali dodelila sam ja sebi plus jedno novo iskustvo jer svako novo mesto me po ko zna koji put – po prvi put uči kako se živi. Tako vidim dalje od onoga što ne razumijem, a što je mnogo bitnije od luksuza, materijalnog bogatstva i glamura sa crvenog tepiha. Zar ne? ?

Monako – Mesec je noćas tamo gde je tamnije

Druga najmanja država na svetu. Muzej okeanografije. Novak Đoković. Formula. Kockarnice. Luksuz i nezaposlenost 0%. Fenomenalna državica i fenomenalna energija!

Monako izgleda kao bajka. I on to, zaista, jeste.

Kneževina Monako – najnaseljenija država na svetu i država u kojoj se ne plaća porez. Ovom kneževinom (sa kraćim prekidima) vlada porodica Grimaldi. Monakom sada vlada Albert Drugi ali, posebno u istorijskim kvartovima, primetićete da je sećanje na njegove roditelje i dalje prisutno.

Turizam je doveden do perfekcije. Veliki broj bogataša je privuklo upravo neplaćanje poreza. Klima je odlična, odgovaraće svakome ko voli toplo i sunčano. A, sunčano je. Ima dosta svetlosti.

Po terasama i krovovima zgrada može se videti dosta zelenila, iako beton dominira. Zvanični jezik je francuski ali engleski govore svi, tako da nećete imati problema bar u sporezumevanju.

U razgledanje se možete uputiti na više načina. Jedan od njih je, svakako, turistički autobus čija tura košta 25€. Zaustavlja se ispred glavnih znamenitosti. Postoje i skuplje varijante, upoznavanje grada sa helikopterima, recimo. Monte Karlo se može obići pešice.

Šta u Monaku ne treba propustiti?

Na početku sam pomenula muzej Okeanografije. Muzej je osnovao 1906. najveći reformator među Grimaldijevima knez Albert I. U njemu se nalaze mnoge vrste morske faune ali i mnogi predmeti vezani za more. Zatim, stari deo grada sa Kneževskom palatom koja je smeštena u Đenovljanskoj tvrđavi iz 13. veka. Ovde se nalazi i  katedralna crkva Svetog Nikole u kojoj se članovi vladarske porodice krunišu, venčavaju i sahranjuju. Ako želite da vidite kako priroda Monaka može biti lepa, onda je Princess Grace – botanička bašta odličan izbor. Odlični predeli, mirna atmosfera i pogled na luku Monaka. O kazinu da i ne govorim. 🙂

Što se tiče hrane u Monaku, izdvojila bih čuveni Pan banat – sendvič od sa tunjevinom i salatom i palačinku (Soka) od brašna leblebije.

Kako doći do Azurne obale?

Ukoliko putujete avionom, let možete naći iz Beograda, Beograd – Nica – te iz Nice nastaviti sa obilaskom okolnih mesta, s obzirom na to da je Nica odlično povezana sa svim ostalim mestima. Zanimljiva varijanta je i dolazak brodom, ako takvu avanturu imate u glavi, brodom možete uploviti u bilo koju luku na ovoj obali. Ukoliko ste za kraću vožnju brodom možete se upustiti u plovidbu između mesta na obali. Cena karte varira između 40 i 70€.

Završavam obilazak i krećem ka Đenovi. ,,Pirati sa Kariba“ mi nije jedan od omiljenih filmova ali svakako želim da vidim brod koji su koristili u filmu. On se nalazi upravo u Đenovi.

Priča boje Azura

Putovanja su me naučila mnogim stvarima.  Gde god da krenem, ne odem nigde sem natrag u sebe. Sve je u dijalogom koji vodimo sami sa sobom. Ali i sa drugima. Priče koje slušam od ljudi koje srećem upotpune moje upoznavanje svakog novog mesta. Sa vama delim sledeću.

Žena koja je tajnu ispričala ruži

,,Govoriću ti o svom putu“ – rekla je Ema. ,,Put je predivan ali težak. Sve zavisi iz kog ugla promatraš stvari i koliko si spreman da daš sebe da bi bio sretan. Ne kažem da je za sreću potreban napor ali su katkad potrebni mišići.“

,,Imala sam jednu ružu. Nije bila poput ruže Malog Princa ali je imala potpuno istu svrhu. Sa njom sam razgovarala. Kada bih joj pričala o svojoj sreći, ona bi cvetala ali je ostala tamo odakle sam ja morala da odem.“

„Zalivaj mi ružu, rekla sam na odlasku. Jednom ću se tamo zasigurno vratiti…“

„Zar nije odlično upravo to što nikada u potpunosti nećemo razumeti čudo života?“

Naterala me je da se zamislim. Setila sam se devojke iz Poljske sa kojom sam čekala let za Maltu. Ema je zatražila od mene da joj priču ispričam.

Beograd, 2019., 23h
Svi čekamo let za Maltu. Odložen je.
Devojka naspram mene plače, već 15 minuta.
Ja ne preduzimam ništa. Žao mi je.

Update:
Prišla sam devojci. Više ne plače. Ali se i ne smije.

Čekamo isti let. Ona je iz Poljske.

Rekla sam joj da je za dobar život potrebno imati dve stvari: mozak i srce. Rečenicu je zapisala.
Govorila sam joj o tome da, kad nas život vuče unazad, to je zato što nas lansira za nešto bolje.
Zato lav, kada hoće da preskoči provaliju, mora da ode par koraka unazad – da bi odskočio što dalje.
Srećna sam  (ako sam je, bar na trenutak, istinski naterala da razmisli). Još uvijek nije kasno da biramo
svijet.

Poslednji poziv za ulazak u avion. Odlazim i u glavi mi se vrti samo jedna želja:
• da niko nikada ne sleti u grad u kome nema neko da ga voli – makar to bila ptica zbog koje će obratiti pažnju na sunčan dan.

Amin.