Emilija će nas svojim putopisom provesti kroz zanimljive gradove Španjolske i Portugala.
Sedam gradova, sedam hostela, blablacar, beskrajno duge vožnje, čekanje po autobuskim stanicama i aerodromima, neprospavane noći, ukusna hrana, mnogo lepih trenutaka i zanimljivih razgovora uz sitne čarke sa prijateljicom koje su bile rezultat umora, su nešto što je obeležilo naš odmor u Španiji i Portugalu.
Isplanirale smo put pre par meseci, menjajući destinaciju 3 puta nedeljno, dok se nismo dogovorile da ostanemo u Evropi koja nam strašno nedostaje nakon odlaska u Ameriku.
Prvi grad koji smo obišle je Budimpešta, značajan a često zanemaren grad od strane putnika. “Kraljicu Dunava”, čine dva dela, zapadni deo grada Buda i istočni deo Pešta koje spaja impozantan Lančani most sa statuama lavova. Stari deo grada odiše šarmom, krase ga kaldrmisane ulice, kraljevska palata, muzej, crkva Svetog Matijasa. Pogled sa mosta, simbola grada, zalazak sunca i miris reke, samo su neke od uspomena koje smo ponele sa sobom.
Sledeće destinacije na našoj listi bile su Málaga, Ronda i Sevilla u Španiji. U svakom mestu zadržale smo se po par dana, ni izbliza dovoljno, ali pokušale smo da vidimo što više, kretale se neprekidno, pokušavajući da otkrijemo svaki kutak grada, upijajući svaki miris, boju, pokret koji oživljavaju grad. Pre dve godine otišla sam u Španiju po prvi put, krenula na par dana, ostala tri meseca. Nije mi trebalo dugo da se zaljubim u melodičan španski jezik, kulturu, istoriju, arhitekturu, hranu, pejzaž ali pre svega ljude. Način na koji vole i žive život inspirisalo me je na mnogo načina.
Zalazak sunca koji osvetljava Veliki točak Malage, mir plaže u oktobru, šetnja kroz duboki kanjon El Tajo u Rondi, koji deli stari i novi deo grada, pruža pogled koji se teško briše iz sećanja.
Sevilja mi je ukrala srce još pre dve godine kada sam je prvi put obišla, prikrala se onako tiho i od tada mi je jedan od omiljenih gradova. Barovi na svakom koraku, koji se protežu sve do ulice i zauzimaju veći deo šetačke zone, oživljavaju grad. Katedrala Sevilje, treća po veličini u svetu, uz grandiozni zvonik Hiralda predstavlja srce grada. Katedrala, u kojoj se, kako se veruje, nalazi Kolumbov grob, sa čijeg se tornja pruža neverovatan pogled na grad, jedna je od glavnih atrakcija grada uz Real Alkazar, kraljevsku rezidenciju sa divnim vrtovima.
Nakon Sevilje, zaputile smo se ka Portugalu. Prva destinacija Algarve. Par dana odmora, lenjo protezanje po plažama, uz jelo i pivo po barovima iz kojih se pruža najlepši pogled na nemirni okean. Najzapadnije letovalište Evrope, sa peščanim plažama, šarenim portugalskim pločnicima, pećinama, liticama, restoranima duž šetališta, mnoštvo divnih radnjica sa ručno rađenim suvenirima, u kojima sam potrošila više para nego na ceo put, a da ne pričam kako sam jedva dovukla sve te suvenire kući. Čak sam i čiviluk kupila! Albufeira je pravi gradić za odmor, bilo sa porodicom, društvom, pa čak i za solo putnike kojima treba malo predaha.
Poslednja destinacija Lisabon, drugačije iskustvo od prethodnog mesta. Srećom odmorile smo se i napunile baterije u Albufeiri, te smo bile spremne za istraživanje većeg grada. Prvo veče, čim smo stigle,uhvatila me je neka nervoza, smatrala sam da ćemo protraćiti tih par dana, koliko smo planirale da ostanemo, jer grad je ogroman i treba vremena kako bi se sve obišlo. Međutim, sa svitanjem već smo bile na nogama, spremne da damo sve od sebe kako bismo upile bar delić atmosfere ovog toplog grada. Prvi dan smo šetale besciljno, bez plana i mape, pokušavajući da istražimo grad na ne tako tipičan turistički način. Stotine stepenika i strme ulice, duge šetnje, koje su nas častile sa po par žuljeva, karakteristične su za grad koji je izgrađen na sedam brda te je kondicija neophodna. Dva dana nije dovoljno kako bi se u potpunosti osetila atmosfera ovog posebnog grada, ali ono što smo uspele da vidimo i doživimo doprinelo je boljem razumevanju portugalske kulture i njihovom načinu života.
Oblast Baixa, centar grada, Bairro Alto, najviša tačka grada, poznat po noćnom provodu, tramvaji, velelepna tvrđava Belem koja je čuvala ulaz u luku, Sao Jorge zamak…samo su neka od obeležja Lisabona koje je moguće obići u dva dana, iako sam ja nakon toga već dva dana u krevetu, preumorna ali puna doživljaja i priča sa ovog inspirativnog puta. Uživale smo u divnom portugalskom i španskom vremenu, suncu, hrani, pivu, dugim šetnjama, plažama, šetnji kroz Bairro Alto sa poslednjim atomom snage, ambiciozno pokušale da “prošetamo” do Belem tvrđave koja je udaljena 18 km od naseg hostela, što smo skoro i uspele ali su nas stopala izdala kod poslednja 4 km, obilasku katedrale, muzeja, koride i drugih znamenitosti.
Toliko je razloga zasto Lisabon nosi titulu jednog od najtoplijih i najzanimljivijih gradova, raznobojna arhitektura, kaldrmisane ulice, reka i okean, kuće i zgrade obložene raznobojnim pločicama, ulična umetnost, harmonija koja vlada gradom, brda i strme ulice zbog kojih je nemoguće nabaciti kilogram viška nakon svih onih pojedenih pasteis de nata. Lisboa, vidimo se ponovo uskoro!
Ono što sam naučila na ovom putu je da imam zlu sestru bliznakinju koja se pojavljuje kada temperatura dostigne 30 stepeni, ili nakon desetog kilometra ako u kombinaciji sa tom šetnjom nema hrane. Ono što je bitno, naučilo me je kako skromna i zahvalna postajem sa svakim novim putovanjem a pre svega učinilo me je svesnijom sebe. Život je suviše kratak a svet prevelik da bismo čekali savršenu priliku za bilo šta u životu. Ja sam čekala suviše dugo, uvek sam bila plašljiva sve dok se nisam odvažila na prvu avanturu pre tri godine, sama, sa jednom torbom na leđima i od tada nisam prestala.
