Tekst i fotke: Ana Aljinovic

Znači preko njih smo uzeli avionske karte, resort i paket od 15 izleta, ali smo same morale doći do Zanzibara. Mi smo isle na 10 dana i to je sasvim dovoljno. Dobra stvar je ići preko njih jer sami birate vrijeme polaska, duzinu stajanja i destinaciju polaska. Mi smo odabrale Beograd iako smo iz Splita, ali smo prije polaska 5 dana provele u Novom sadu pa Beogradu.

 

 

Sve potrebne imformacije smo na mail dobile prije puta i na aerodrom smo trebale doći s putovnicom i to je to. Već na aerodromu smo upoznali dosta ljudi koji su išli s nama. U cijeni karte po osobi od 800€ je bio veliki kofer, mali kabinski i ja sam još uzela nadoplatu na flexi kartu. Beograd-Dubai oko 5 sati s FlyDubai. Oko 5 sati šetnje po Dubai aerodromu i Dubai-Zanzibar još nekih 5 sati. Prilikom dolaska na Zanzibar aerodrom ispunili smo papire za vizu i to je bilo po osobi 50$, i na aerodromu sam odmah promjenila 500$ i za te novce postala miljoner na Zanzibaru. 10000 tanzanijskih silinga je 4$.

 

 

Na izlazu su nas dočekali vodiči, krcanje u buseve i sat i pol sa sjevera na jug otoka u mjesto Paje, resort Khulala. Prvi dojam osim nesnosne vrućine (kod njih je bilo kasno proljeće i oko 30 stupnjeva s jako velikom vlagom) kaotični promet lijevom stranom po cestama koje imaju više rupa nego ceste, bez ikakvih pravila voznje, pravila su poznata samo njima

 

Uzeli smo doručak u paketu iako bi preporucila polupansion jer nakon cijelog dana mislile smo da ćemo izlazit vani jest, a na kraju smo skoro svaku večer jeli u hotelu jer bi bile preumorne i pregladne za daljni obilazak. Izleti su jako zanimljivi i sve smo ih uzele. Naša grupa je bila od 16 ljudi i svaku večer prije puta dobijemo informacije za sutra, gdje se ide i što ponjeti.

Svaki dan se vozi busom ili brodovima, a kad se išlo u grad i posjet školi naglašeno je da se pristojno obučemo bez dekoltea i minica jer oni su ipak muslimanska zemlja.

 

 

Zanimljivo je da i svi djelatnici agencije i resorta(iako su lokalci) pa čak i lokalci pripadnici plemena Masai koji prodaju suvenire oko resorta pricaju balkanski jako simpatično, a engleski svi pričaju bez problema. Obišli smo Stone town, farmu začina(jako interesantno i to je jedini kišni izlet bio) stari market s robovima, blue safari, The Rock, Prision island, svaki dan nova plaža, novo selo, novi sprut, plivanje sa delfinima.

 

Plaže su nestvarne, duge s bjelim pijeskom i palmama. Jedina stvar na koju treba obratit pažnju je plima i oseka. To se događalo dva puta dnevno, popodne oko 14-16 i ujutro od 2-4. Jako je izražena, ocean bude kilometar udaljen, a nakon par sati je preko metra na istom mjestu. Tako ako bi plažom isli u noćni izlazak, povratak nije bio moguč zbog oceana, nego bi trebali kružit kroz selo i gubit se po uskim uličicama.

 

Izleti su jako zanimljivi, svaki je poseban i osim prirodnih ljepota u obilascima sela i školama imale smo mogučnost upoznat lokalno stanovništo i vidjeti njihov način života. Jako su dragi, nasmijani i simpatični. Iako nema javne rasvjete(uglavnom žive bez struje i vode) nikakav problem nije šetati okolo. Samo svako malo u mraku čujes pozdrav Jambo-jambo.

 

 

Ulična hrana nam je strogo bila zabranjena zbog nehigijenskih uvjeta, ali zato u restoranima i drugim resortima koje smo posjećivali na plažama hrana je ukusna i ima svega, prilagođeno je strancima. Ja sam uživala u njihovim morskim plodovima na sve načine. Voće da ne spominjem, ukus je predivan, nikad takav ananas nisam pojela, banane, mango, kokos, papaja, zelena naranča. Voda se pije flaširana.

 

Mi se nismo cijepile, ništa nije potrebno. Komaraca ima, iako prskaju po sobama opet su me pošteno izgrizli ali nije bilo nikakvih problema oko toga. Malarija je davno iskorjenjena na otoku.

Za sve osim u restoranima je potrebno cjenjkanje, često se  cijena može prepolovit. Cigarete su 3$, pivo od pola litre 2.5$, magneti 2$, dva kokosa 2$(kad ih popijete,narežu unutrašnjost pa je pojedete). Svugdje primaju američke dolare ili tanzanijske shilinge.