Kako je to živjeti u Andaluziji piše nam Milan Balaban

Prije tačno godinu dana sjeo sam u avion i zaputio se prema Malagi. Nakon bezbroj ispijenih caña (malih čaša piva – nisam alkoholičar majke mi) i pojedenih montaditosa (malih sendvičića na 100 načina, bukvalno) naučio sam 3 korisne 17 beskorisnih ali zabavnih stvari.

Ove beskorisne ću ti samo ispričati ako mi platiš pivo (svega mi, nisam alkos). Dok se ne nađemo na pivu, slijedi kratka priča o 3 stvari korisne stvari.

Teeežak život (nije pravopisna) – jedan od glavnih aduta Andaluzije je lakoća i opuštenost života. Obaveno kašnjenje me je više puta dovelo na rub živaca (ergo pivo).

Što reče jedna moja drugarica, pun grad matorih, toliko im je dobro u životu da obijaju da se malo presele na onaj svijet. I ja bih bome, uz 350 dana sunca, žurki i 15ak dana opštenarodnih bahanalija u avgustu (ne šalim se, slave ko da je kraj svemira). Plaže, klubovi i topli ljudi, dobar početak.

Kuća, pos’o, pos’o kuća – S obzirom da su tako malo… usporeni, posao se ovdje obavlja u jednom drugom ritmu. Kako se nigdje ne žuri i obavezne su bar 3 kafe, oni kojima nije mrsko da rade duže i imaju makar gram snalažljivosti, mogu jako brzo da se snađu.

Od konferencija, lokalnog Rotari kluba, pa do međunarodnih kompanija koje ako znaš engleski skaču na tebe ko smrt na babu (iako je i smrt malo lijena u Malagi), prilika je bezbroj – malo networkinga, kafica i piva i svaki posao se da ugovoriti. Dosta preduzetnika iz preko 30 drzava se okuplja mjesecno i kuje nove zle planove kako preuzeti tržište. Ja radim u tehnološkom parku i za godinu dana sam pokrenuo 3 svoja projekta / posla.

Nešto novo, nešto divlje – Svaki vikend je totalno nova priča. Kajaking u Nerji, istraživanje uličica u Granadi, festival kultura u Frigiliani, Oktoberfest u Fuengiroli, skijanje na sat i po, šetnja i jedan koktel u Marbelli (11 evra je jedan pa ti hajd’), 20km šetnje uz plažu od Malage do Rincon de la Victoria, i nazad beskonačne sardine sa roštilja, hiking, ronjenje, letenje… još mi samo fali kakav leteći tanjir. Broj stvari koji se možeš raditi je spektakularno neograničen.

Nije ni čudo što mi je vrijeme prošlo tako brzo. Uz mnogo obaveza, uživanja i ponešto putovanja počeo sam da razmišljam šta dalje, ali onda sam to pitanje prepravio u – zašto dalje? To apsolutno ne znači da ću prestati da putujem, naprotiv, u prethodnih 12 mjeseci sam obišao 12 država. Međutim, čini da sam (za sada) našao novu bazu. Tako da, ako razmišljate da dođete ili posjetite, smatrajte se upozorenim – nećete tako lako htjeti da se vratite. To znaju dobro moji gosti što su me posjećivali ovu godinu. Na kraju sam odlučio nema novih gostiju do nove godine, to je sve što ću reći 🙂

Bienvenidos a España!

p.s. Jedino što mi fali su turska kafa, burek, ćevapi i palačinke sa Eurokremom i plazmom (prije no što me napadneš, porodica mi je sad tu pa zato ih ne pomenuh!).

Kafu sam dopremio, hoće neko da mi donese kanticu Eurokrema?